LEPOTE RONJENJA Ronjenje je način života Na samom početku našeg međusobnog poznanstva, jedino oduševljenje, koje nismo krili, u vezi tog našeg novog izbora - ronjenja, bilo je naše divljenje lakoći i uživanju s kojim su naši instruktori preronjavali dva, pa i tri puta 25 metara širok bazen, naravno na dah i naravno - odjednom, bez izrona. Nas je taj prizor, (čak i kasnije nikad zaboravljen), tada podsećao na tako skladne, mirne i bez ikakvog napora, čak sa uživanjem ostvarivane, pokrete tela neke ribe (najčešće delfina), o kojima smo mi još uvek tako malo znali. Stajali smo na ivici bazena i zaista uživali u ronjenju ... drugih. A onda je došlo i naše nezaboravno iznenađenje prvog udaha pod vodom. Mnogima je u sećanju ostao taj osmeh, koji u tom trenutku, pod vodom, sa regulatorom u ustima, niko nije ni mogao da izvede, a da mu ne uđe nešto vode u usta... Prodisali smo. Uskoro smo i proronili, a onda... Došao je i prvi zaron u moru. Prvi put smo lebdeli u nečem prostranom i ogromnom, bez ikakvih granica, prvi put u životu nismo imali težinu, prvi put smo gledali ribicu koja je (možda isto tako prvi put) gledala nas. Došlo je peto, pa petnaesto, a neprimetno brzo i pedeseto ronjenje. I ništa više na svetu nije moglo da nas odgovori od čvrste namere da zaronimo još "samo" jednom, još "samo" tamo, još i još... U trenutku kada bi zaronili, "prestajalo bi sve" - kada bi obratio pažnju, svako od nas bi osetio da je odelo prestalo da ga žulja, ili da ga levo peraje više ne steže, da je prestala da ga boli glava, ili koleno, da je sve lakše, a uz to zanimljivo, drugačije, neobično i uvek pomalo neizvesno. Danas već znamo kako ćemo da planiramo naša buduća letovanja. I ne samo letovanja. Ronjenje je svakom od nas otkrilo deo nas samih, onaj koji ranije nismo poznavali. Priroda, kao jedina dostojna ozbiljnog i dubokog poštovanja, kroz ćudi vode, struja, dubina i podvodnog sveta, svakom ko je to poštovanje prema njoj gajio, otkrila je neverovatno očigledne i tako jednostavne, a u toj svojoj jednostavnosti, zaista divne priče o poverenju i drugarstvu bez kojih je ronjenje nezamislivo. U tišini vodene sredine, za čoveka ustvari neprirodne i strane, upućeni smo jedni na druge, čak više nego što bi želeli i pretpostavljali da je potrebno ili čak moguće. U kampovima, na putovanjima, u vodi, u nepoznatom, čak u opasnosti, ali sada i kod kuće - ronjenje je to koje nas drži zajedno, zbog koga jedni od drugih ničim ne možemo da sakrijemo... ništa. I što nas je sve iznenadilo - uvek bi, prema svakom sa kime bi zaronili prvi put, počeli da osećamo istu tu bliskost, koja se davno rodila i među nama samima, a koja nepogrešivo rađa poverenje, jer pod vodom, poverenje je ono što od prirode dobijamo i što priroda od nas očekuje. Polako zamahujući perajima, klizeći u susret nepoznatom, uzbudljivom i u po nečem uvek novom svetu dubina, otkrivamo jedan nov način života - ronjenje. |
